Šta je paušal i kako funkcioniše paušalno oporezivanje

Paušal privlači preduzetnike jer donosi jednostavnije poreske obaveze i manje administracije. Poreska uprava određuje fiksan mesečni iznos poreza i doprinosa, pa unapred znate koliko treba da platite svakog meseca.

Kod sistema kao što je paušalno oporezivanje, visina mesečne obaveze ne menja se svaki put kada prihod poraste ili padne. Možete imati odličan mesec, pa zatim znatno slabiji, a iznos iz poreskog rešenja ostaje isti.

Ipak, postoje jasna pravila koja morate pratiti. Paušalac vodi KPO knjigu, prati promet i mora da ostane u zakonskim okvirima. Posebno je važan limit od 6 miliona dinara godišnje, jer njegov prelazak može da promeni poreski status.

Ako razmišljate o otvaranju preduzetničke radnje, ključno je da unapred znate ko ima pravo na paušal, kako se određuju obaveze i kada ovaj model zaista ima smisla.

Šta je paušalno oporezivanje

Kod paušalnog oporezivanja Poreska uprava određuje mesečnu osnovicu prema propisanim kriterijumima. Na osnovu nje obračunavaju se porez i doprinosi koje preduzetnik plaća svakog meseca.

Pravo na paušal uređuje Zakon o porezu na dohodak građana. Član 40 propisuje ko može da traži paušalno oporezivanje, kao i slučajeve kada taj režim nije dostupan.

Visina obaveza zavisi od više faktora, među kojima su šifra delatnosti i sedište preduzetnika. Zbog toga dve radnje sa sličnim prihodom mogu dobiti različita poreska rešenja.

Koliko prihod utiče na mesečni paušal

Ako jednog meseca naplatite 200.000 dinara, a sledećeg 400.000 dinara, mesečna obaveza se zbog toga automatski ne udvostručuje.

Isto važi kada prihod padne. Ako tokom slabijeg meseca naplatite 50.000 dinara, porez i doprinosi ostaju prema iznosu iz poreskog rešenja.

Zato paušal donosi predvidive mesečne troškove, ali zahteva da unapred računate na obaveze čak i kada prihod privremeno padne.

Ko može da bude paušalac

Pravo na paušal imaju preduzetnici koji ispunjavaju uslove propisane zakonom. Najvažnije je proveriti delatnost, visinu prometa i PDV status.

Koje delatnosti nemaju pravo na paušal

Zakon izdvaja nekoliko grupa delatnosti za koje paušal uglavnom nije dostupan. Tu spadaju:

• reklamiranje i istraživanje tržišta;
• trgovina na veliko i malo;
• hoteli i restorani;
• finansijsko posredovanje;
• poslovi povezani sa nekretninama.

Postoje i izuzeci. Određene trgovinske i ugostiteljske delatnosti u kiosku, prikolici ili sličnom pokretnom objektu mogu da ispune uslove za paušal.

Posebna pravila važe i za proizvođače koji prodaju isključivo sopstvene proizvode, što je takođe uređeno Zakonom o porezu na dohodak građana.

Zato pre registracije obavezno proverite da li Vaša šifra delatnosti omogućava paušalno oporezivanje.

Kako se određuje iznos paušala

Pitanje „Koliki će mi biti paušal ako zarađujem 300.000 dinara mesečno?“ nema jedan odgovor. Mesečni prihod je samo deo šire slike, jer Poreska uprava iznos određuje prema propisanoj formuli.

Prema Uredbi o uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje, na osnovicu utiču šifra delatnosti, podaci o zaradama i lokalnoj sredini, vreme proteklo od registracije, starost preduzetnika i druge propisane okolnosti.

Zbog toga dva paušalca sa sličnim prihodom mogu imati različite mesečne obaveze. Najbolju početnu procenu daje zvanični kalkulator paušalnog poreza i doprinosa Poreske uprave.

Nova radnja može da ima nižu početnu osnovicu

Za preduzetnika koji se prvi put registruje tokom godine Uredba predviđa koeficijent 0,5 na polaznu osnovicu. Koeficijent kasnije postepeno raste.

Pogodnost ima ograničenje. Ako je preduzetnik već bio registrovan tokom prethodnih 18 meseci, primenjuje se koeficijent 1.

Koliko osnovica može da poraste u 2026. godini

Za 2026. i 2027. godinu važi ograničenje godišnjeg rasta poreske osnovice. Prema objavi Poreske uprave, osnovica može da poraste najviše 10% u odnosu na prethodnu godinu.

Veći rast moguć je kod promene šifre delatnosti, opštine ili mesta registracije. Ograničenje zato olakšava planiranje troškova postojećim paušalcima, ali ne znači da će svakome obaveza porasti za punih 10%.

Kako da se prijavite za paušal

Ako tek osnivate preduzetničku radnju, zahtev za paušal možete podneti već tokom registracije. Agencija za privredne registre omogućava da kroz isti postupak prijavite i izbor poreskog režima.

Ako već vodite poslovne knjige i želite da pređete na paušal, zahtev se podnosi do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu. Poseban rok važi nakon brisanja iz evidencije PDV obveznika, prema pravilima iz Zakona o porezu na dohodak građana.

Kolike su mesečne obaveze paušalca

Mesečni iznos poreza i doprinosa razlikuje se od preduzetnika do preduzetnika. Tačan iznos nalazi se u poreskom rešenju koje Poreska uprava donosi za konkretnu godinu.

Za 2026. godinu obračun je već izvršen, a Poreska uprava je 19. januara objavila početak dostave rešenja paušalcima. Rešenja se dostavljaju elektronskim putem.

Porez i doprinosi plaćaju se do 15. dana u mesecu za prethodni mesec. Pri uplati je važno koristiti odgovarajući račun javnog prihoda i tačan poziv na broj, jer sama uplata sa poslovnog računa nije dovoljna ako podaci nisu pravilno uneti.

Koju evidenciju vodi paušalac

Paušalac ima manje administracije, ali određena evidencija ostaje obavezna. Poreska uprava propisuje vođenje KPO knjige, odnosno evidencije o ostvarenom prometu.

U KPO se beleži prihod koji ostvarujete tokom poslovanja. Poslovni rashodi se ne koriste za umanjenje paušalne poreske osnovice, pa kupovina računara, gorivo ili zakup kancelarije ne menjaju iznos utvrđen poreskim rešenjem.

Kako broj klijenata raste, dobra organizacija dokumentacije štedi dosta vremena. Za taj deo poslovanja može Vam pomoći i naš vodič kroz alate za vođenje malog biznisa.

Poslovni račun je obavezan za paušalca

Paušalac mora da ima poslovni račun i preko njega obavlja plaćanja vezana za delatnost. Obaveza važi za sve preduzetnike, bez obzira na poreski režim, prema pravilima iz Zakona o porezu na dohodak građana.

Preko poslovnog računa primate uplate klijenata, plaćate poreze i doprinose i izmirujete druge poslovne obaveze. Tako imate jasnu evidenciju prometa i lakšu kontrolu novca.

Ako radite sa klijentima iz drugih zemalja, mogu Vam biti potrebni devizni račun i dodatni podaci za prijem novca. Više detalja možete pronaći u našem vodiču o primanju uplata iz inostranstva.

Kako paušalac izdaje fakture

Faktura treba jasno da prikaže podatke o preduzetniku i kupcu, datum, opis usluge ili proizvoda, iznos i podatke za plaćanje.

Poreski režim ne menja tu obavezu. Paušalac posluje kao registrovani preduzetnik i fakture izdaje u skladu sa pravilima koja važe za njegov posao.

Ako tek prelazite sa rada kao fizičko lice na preduzetnički status, koristan može biti i naš vodič kako napraviti fakturu kao freelancer.

Da li paušalcu treba fiskalna kasa

Paušalni status sam po sebi ne oslobađa od fiskalizacije.

Poreska uprava navodi da obaveza fiskalizacije postoji kod prometa na malo. U tu grupu spadaju i usluge pružene fizičkim licima, osim delatnosti koje su propisima izuzete.

Na primer, IT konsultant koji posluje samo sa kompanijama po tom osnovu nema obavezu da koristi fiskalni uređaj. Ako pruža usluge i fizičkim licima, potrebno je proveriti da li njegova delatnost spada među izuzetke. Poreska uprava daje sličan primer za šifru delatnosti 6202.

Zato obavezu fiskalizacije treba proveriti prema vrsti prometa i konkretnoj šifri delatnosti.

Paušalni limit i PDV prag – 6 ili 8 miliona dinara?

Kod paušalaca postoje dva važna limita koja se često pomešaju: 6 i 8 miliona dinara. Svaki ima drugačiju svrhu i drugačiji period obračuna.

Za paušalca je prvo važna granica od 6 miliona dinara godišnjeg prometa. Prelazak tog iznosa može dovesti do gubitka prava na paušal i prelaska na vođenje poslovnih knjiga.

PDV ima zaseban prag. Prema Poreskoj upravi, obaveza evidentiranja za PDV nastaje kada ukupan promet u prethodnih 12 meseci pređe 8 miliona dinara. Evidenciona prijava podnosi se u roku od pet dana od prelaska praga.

Zato promet od 6,2 miliona dinara može da utiče na status paušalca, ali sam po sebi još ne znači obavezan ulazak u PDV.

Šta sledi posle prelaska 6 miliona dinara

Prelazak limita treba prijaviti Poreskoj upravi u propisanom roku. Datum prelaska utiče i na trenutak od kog preduzetnik prelazi na vođenje poslovnih knjiga.

Na primer, Poreska uprava u poreskom informatoru navodi slučaj prelaska limita 18. aprila. Prijava se podnosi u roku od 15 dana, a Poreska uprava može da odredi vođenje knjiga od 1. jula iste godine.

Ako ste već blizu 6 miliona dinara, pratite promet i procenite prihod do kraja godine. Tako ćete imati dovoljno vremena za prelazak na drugi poreski režim i novu organizaciju poslovnih obaveza.

Prednosti i mane paušalnog oporezivanja

Paušal najviše odgovara preduzetnicima sa manjim poslovnim troškovima, stabilnim prihodima i delatnošću koja ispunjava zakonske uslove.

Ako imate visoke mesečne rashode, planirate brz rast ili očekujete promet blizu 6 miliona dinara, vredi unapred izračunati koliko bi Vas koštao drugi poreski model.

Posebnu pažnju zahteva i rad za jednog dominantnog klijenta zbog testa samostalnosti.

Kada je paušal dobar izbor

Paušal može znatno da olakša poslovanje ako želite predvidive mesečne obaveze i manje administracije. Najviše pažnje treba posvetiti šifri delatnosti, prometu do 6 miliona dinara i odnosu sa glavnim klijentima.

Dok su ti uslovi pod kontrolom, poreske obaveze su prilično jasne i lako se planiraju. Kako posao raste, vredi redovno proveravati promet i proceniti da li paušal i dalje odgovara načinu na koji poslujete.

Dobra računica na početku može Vam kasnije uštedeti dosta vremena, novca i nepotrebnih poreskih problema.